Izložba slika Georga Redžeka je još jedan pokušaj da se somborskoj publici prikažu i približe pojave i zbivanja na našoj umetničkoj sceni koja su nastala među mlađim umetnicima tokom poslednje decenije. Bez pretenzije da se ovde upuštamo u komplikovana i složena istraživanja umetničke i društvene scene, moramo konstatovati da na njoj postoji disperzija različitih ideja, shvatanja, stilova koji ne samo da protivureče jedan drugom, već se negiraju i međusobno isključuju. U ovako širokoj lepezi, umetnost Georga Redžeka nalazi se na umerenijem, "tišem" krilu u kojem se razvija postupno i logično, ne ostajući pri tome po strani od umetničke i društvene angažovanosti.
Kritike
Svojevrstan enformel, prisutan na ovim platnima, možda i ne bi imao snagu kakva je predstavljena da sve to nije izvedeno u prilično snažnom plavom. Dvojak ili pre simbolizam suprotnih smerova plave boje koji se, u svojoj suštini, odnosi na spoznaju nedostižnosti ili teške dostižnosti najvišeg ili najdubljeg bio je očigledan i osnovni izazov autora. Izabrani postupak nije iznenađujući s obzirom na prethodni angažman autora i slobodu koju dozvoljava. Kako u traganju tako i u predstavljanju nađenog.
Kada posmatramo ili, pre svega, govorimo o likovnom rukopisu i ikonografiji u oblasti umetničkih dela Georga Redžeka, ne samo novostvorenim već u ukupnom angažmanu, ne možemo, a da se ne zapitamo o samoj suštini bića čoveka. Na bilo kom planu: duhovnom, intelektualnom, konceptnom… Posebno religioznom i moralnom.
