U tumačenju sadržaja slika Georga Redžeka mora se poći od elemenata kojima se one izražavaju. Evidentno je preferisanje poteza,linearnih i amorfnih mrlja.Preliminarna faza se možda odvija po metodici apstrakcije koja će celini obezbediti fond bojene transparentnosti i ostalo iz domena optimalne kompozicije. Potom nastaju asocijacije, korekcije, privođenja svakidašnjem. Naneseni potezi su najčešće negoveštaji figura pa inventivnost nastavlja u tom smeru, dok se sudar bojenih pasaža lako artikuliše u svetlosni efekat.
Kritike
Kada se nađe pred slikama mladog umetnika kritičar i nehotice traži šta je to što je učenik poneo od profesora, a šta je nadgradnja. U Galeriji KNU, koja neguje stvaralaštvo mladih, prodefilovali su do sada mnogi, danas poznati umetnici, od kojih neki već pripadaju starijoj likovnoj generaciji. Sigurno se može reči da Georg Redžek nije preuzeo postulate slikarstva svog profesora Jovana Rakidžića, već je poduke shvatao na svoj način i prema tom svom načinu gradio osobenost svog likovnog izraza. Međutim, ako nije preuzeo ništa ili skoro ništa od profesora, umnogome ipak duguje svoj vizuelni svet onom načinu mišljenja koje neguje Akademija likovnih umetnosti u Novom Sadu. Koristim priliku da to ovom prilikom naglasim, iako je to evidentno, ali još uvek nije glasno rečeno: postoji novosadska likovna škola kojoj su pečat dali svi tamošnji profesori, da ih sad ne nabrajamo, i ta škola se, kako koja godina odmiće, sve više razlikuje od beogradske, koja je dugi niz decenija bila neprikosnovena i jedino priznata.
Izložba slika Georga Redžeka je još jedan pokušaj da se somborskoj publici prikažu i približe pojave i zbivanja na našoj umetničkoj sceni koja su nastala među mlađim umetnicima tokom poslednje decenije. Bez pretenzije da se ovde upuštamo u komplikovana i složena istraživanja umetničke i društvene scene, moramo konstatovati da na njoj postoji disperzija različitih ideja, shvatanja, stilova koji ne samo da protivureče jedan drugom, već se negiraju i međusobno isključuju. U ovako širokoj lepezi, umetnost Georga Redžeka nalazi se na umerenijem, "tišem" krilu u kojem se razvija postupno i logično, ne ostajući pri tome po strani od umetničke i društvene angažovanosti.
